петак, 01. април 2016.

I kao da je stvarno, kao da sam tamo

Čeznem za glasom, rečima toplim njegovim.
Čeznem za rukama, jakim, ali nežnim.
Čeznem za dodirom vrelim...
Čeznem za osmehom, iskrenim, blagim.
Čeznem za vetrom koji mi je onda strujao kroz kosu dok smo pili kafu na njegovoj terasi.
Čeznem za sobom, kuhinjom...
Čeznem za njim i svim što je njegovo, što ga čini takvim kakav jeste.
Čeznem za onim životom koji nije za mene i ne može biti moj.
Čeznem za onom ljubavlju koja drugu čeka.
I kao da je stvarno, kao da sam tamo...


Sanjam tople noći sa njim.
Sanjam njegove dodire na svojoj koži i čini mi se kao da ih nekad stvarno osetim.
Sanjam vrelinu njegovog daha na svom vratu.
Sanjam miris parfema muškog, jakog.
Sanjam njegovu zgradu, mali krevet, malu kadu.
I kao da je stvarno, kao da sam tamo...

Kao da sam tamo u tom stanu sa njim.
Kao da čujem onu tihu pesmu.
I kao da je stvarno, kao da sam tamo...

Zajedno se kupamo, jedno drugo imamo.
Zajedno spremamo večeru i jedemo.
Zajedno pevamo, igramo i plešemo.
Zajedno se šalimo i smejemo.
Zajedno plačemo, jedno drugo tešimo.
Zajedno imamo sve što nikada imati nećemo.
I kao da je stvarno, kao da sam tamo...



Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...