недеља, 03. април 2016.

I želja, pusta želja za svim i svačim

Družila sam se sa jednom devojkom, ona je na kraju postala...
Ajde, samo ću reći sponzoruša...
Ne mogu da iskoristim onaj drugi, živopisniji, u ovom slučaju adekvatniji opis.
Ne mogu, jer bilo je nečeg dobrog u njoj, mislim da je u njoj i sad to nešto negde zakopano, zaboravljeno, odbačeno...

Bila je to naivnost sa kojom je posmatrala svet i ljude.
Bilo je to nešto, nekad davno dobro u njoj...
Bila je to komunikativnost, duhovitost...

I bilo je ono što ju je uništilo.
Naivnost i pusta želja za svim i svačim.
Pusta želja za muškarcima, novcem, skupom odećom, telefonima, putovanjima i kolima.

Na kraju došlo je ono najgore, ona želja za raznim opijatima i narkoticima.
Ono što joj nije dalo mira.
Ta neka praznina koja ju je odvukla na dno.
Ta unutrašnjost prazne duše.
Taj manjak morala...

I želja, pusta želja za svim i svačim.

Nekada najlepša crnokosa devojka sa zelenim očima i figurom barbike.
Nekada čista, iskrena....
Nekada pristojna, stidljiva...

Danas je samo senka sebe same, a mogla je biti i dalje najlepša.
Mogla je ostati crnokosa...
Mogla je ostati čista, dobra...
Mogla je još uvek biti pristojna, ali nije...

Nije i neće biti više nikada.
Nije i danas je potrošena, prazna.
Nije i danas su joj vene pune rana.
Nije i njene grudi nije dodirivao samo onaj ko nije hteo.

I sve to zbog želje, zbog potrebe da bude neko i nešto.
I sve to zbog želje da pronađe sebe nekad, negde, kraj nekog.
I sve to zbog novca, loših navika, loših ljudi...
I sve to zbog manjka morala, neki bi rekli i vaspitanja, al ja se sa time ne bih složila.

Nije ni mene niko u tom smislu vaspitavao, ni mnoge druge devojke koje poznajem.
Same smo pričale o momcima, odnosima, piću, drogama...
Same smo znale šta se sme, a šta ne.

Jednostavno je shvatiti:
Ili osetiš da ti prija samo jedan i da drugi ne moraju tvoje provokativne faze gledati ili ne osetiš.
Ili ti je drago što si samo njegova, što skidaš odeću samo u jednoj sobi ili nije.
Ili ti je dovoljan samo njegov miris na svom telu ili nije.
Ili su ti dovoljni njegovi dodiri, ruže, sendviči ili nisu.
Ili tražiš ljubav, ili pažnju, ili nešto treće.
Nikada ne možeš tražiti previše, ako ne želiš da završiš onako kako su mnoge završile.
Onako kako je i ova, nekada pristojna, skromna, dobrodušna devojka završila.

U prljavoj sobi s modricama svud po telu.
U prljavoj sobi s ranama na duši.
U prljavoj sobi s opekotinama od cigareta na rukama.
U prljavoj sobi drhteći, plačući zbog krize i besa.

I života.
I ljudi.
I želja.
I lepote.
I poroka.
I morala.
I svega, svega onoga što si nekad bila i što više nikad ne možeš biti.

Zbog one male devojčice s krupnim crnim loknama i radoznalim zelenim očima.
Zbog one davnašnje želje da budeš zapažena.

Zbog sebe same i svog života, svojih propalih mogućnosti i snova.

Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...