недеља, 17. април 2016.

Nije zanimljivo kad je sve na tacni

Nama jednostavno mora nešto da fali.
Ne bi život bio zanimljiv kada bi sve imali.
Kada bi nam sve bilo na tacni ne bi morali da se borimo.

Ne bi morali da štedimo novac za letovanje, zimovanje ili praznike.
Ne bi morali da učimo i radimo.
Ne bi morali da strepimo.
Ne bi morali da postojimo.

Misliš da je super kad je sve na stolu ispred tebe?
Nije, dosadno je.

Ja tako ne bih mogla dugo da živim.
Dosada bi me umorila, gora je od rada.
Gora je i od učenja...
Ja bih se zasitila, poželela bih akciju, strepnju, štednju...

Poželela bih da se borim, da dokažem sebi i drugima da još postojim.
Htela bih da se uverim da još uvek dišem.
Htela bih da pomerim du*e iz fotelje i osetim onaj život kakav poznajem.
Adrenalin, rad, knjige, društvo...
Mali i veliki poslići.
Rodbina, kumovi.
Putovanja, planiranja.
Štednja, pa trošenje.

Sve je ovo za jednog čoveka, sve osim lenjosti.
Ako voliš da živiš voliš i da uživaš, al to ne bi bilo uživanje da se ne boriš za njega.
Bilo bi to samo još jedno obično putovanje...
Jedno putovanje u nizu istih.
Ono što nisi morao da stekneš, samo si uzeo kartu sa stola i otišao.


Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...