недеља, 22. мај 2016.

Ako ne spavaš

Spavaš li ove tople večeri?
Osećaš li miris zrelih trešanja, čekaju da ih kao nekad beremo

Dođi, osim trešanja i zrele jagode ti mogu ponuditi, one su tu u bašti.
Dajem ti ruku, uzmi je nakon što pojedeš trešnje i jagode.
Uzmi i mene, stavi me u neki kofer, ponesi sa sobom.
Vodi me svuda kuda budeš išao, želim da s tobom koračam gradovima.

Ako ne spavaš svrati, tu sam ja, znaš i sam.
Želim večeras da čujem ti glas i smeh.
Želim da budem kraj tebe dok nas topla noć pokriva.

Ove tople noći drage su, srećno se svima smeškaju.
One nisu kao zimske, ne grebu oči vetrom i suzama.
Ne ostavljaju zaleđena srca.
Nisu stvorene za rastanke, već za ljubav onu pravu, iskrenu.
Stvorene su za dodire, neke usne, srećne ljude...
Dođi, ako ne spavaš da budemo među srećnicima barem dok noć bude trajala.
Ne, nemamo sada vremena za strah i za pitanja.
Bez reči sedi, zagrli me, da osetim svu toplinu koju nosiš.
Tek kasnije progovori, kad taj momenat bude prošao.
Pričaj o vremenu, ljudima, žurkama...
Pričaj o brodovima i talasima.
Pričaj o svemu, al nemoj o nama.
Želim da uživam, ne pričaj o tome sada.

Idi s prvim zracima sunca.
Nemoj da se okrećeš, koračaj pravo uzdignute glave.
Čeka nas novi dan, znamo da u njemu nema nas, ni trešanja, ni jagoda...
Tebe čeka posao, misli na one fascikle koje ti stoje na radnom stolu.
Mene čeka prva jutarnja kafa, doručak i pisanje.
Tebe još neko čeka, pitaće gde si bio.
Mene čeka prazan stan i gomila sudova.
Čeka me i kritika, volim samu sebe da ispravljam.

Neću sebe ubeđivati da se kajem, nije to za mene.
Čitave noći gorim od dodira i želja, nema tu kajanja.
Nema ni filozofiranja, kad razmišljaš ljubav gubiš.


.


Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...