среда, 11. мај 2016.

Današnji brakovi

Današnji brakovi mogu se staviti u par grupa:
Nužno zlo.
Zbog dece.
Nemam gde da odem.
Ja te još volim.
Vraćaš se meni posle nje.
Navika.
Zajednički posao.
Ne mogu bez njega/nje.
Mislim da se volimo.
Volimo se.

  1. Nužno zlo – To je ona vrsta psihofizičkog nasilja, koje nemaš snage da izbegneš.
Plašiš se da odeš, nemaš kome, kuda...
Sadističnom supružniku to odgovara.
Kinji te, uživa u tvome bolu...

  1. Zbog dece- Najgori mogući izgovor koji ljudi koriste.
Kao dete razvedenih roditelja i osoba koja poznaje mnogo dece koja su doživela da im se roditelji razvedu mislim da je razvod bolja opcija za sve članove te, recimo porodice.
Ljudi kad nemaju hrabrosti da promene svoje navike govore: „Živim s njim/njom zbog dece, da ne trpe.“
Treba se zapitati: „Šta da ne trpe?“ da ne žive odvojeni od jednog roditelja i da trpe vaše svađe kući?
Da dođu iz škole i da vas slušaju kako se svađate, bijete, lažete?
Budite realni, molim vas...
To nije zbog dece, to je zbog vas.
Vi se plašite, možda niste radili predugo, pa ne znate da l ste u stanju sad.
Plašite se i osuda okoline, da, postoji danas i to.
Danas kad su brakovi većinom puka formalnost, papir i prezime vi se plašite šta će reći okolina.
Neka te okoline, neka i posla, ako želiš ti ćeš otići.
Mislim da bi neka deca znatno lakše živela kada bi im se roditelji razveli.
Odrastala bi ta deca u mirnijem okruženju.
Ako je supružnik koji radi otišao para će biti manje, ali mira više.

  1. Nemam gde da odem - Hej, danas postoje sigurne kuće.
Imamo i udruženja, rođake...
Znam, to nije lako, još uvek je kod nas sramota zatražiti pomoć, ali vredi pokušati.

4. Ja te još volim.- Nekad sva ljubav ovog sveta nije dovoljna, od nje se jednostavno ne može živeti.
Koliko god da voliš nekoga moraš voleti i sebe.
Zajednica u kojoj nesebično voli samo jedna osoba nije zajednica, već iluzija.
Pre par godina internetom je kružio isečak iz emisije: „48 sati svadba“ žena je od prilike rekla ovo: „Nekad me malo udari, al ja ga volim.“
Ja sam bila šokirana, nije mi bilo smešno...
Glupo žensko, zar je toga vredno?
Voli i sebe, ako nećeš onda barem poštuj!

  1. Vraćaš se meni posle nje.- Ovo je po meni najgora vrsta žena.
Šta ti znači to što ti se on vraća?
Greješ krevet noću sama, sanjaš sama i on ti se posle toga vraća.
Ti mu kuvaš kafu, spremaš ručak...
Bitno ti je to što se on tebi vraća, da l je bio u kafani, da l je s društvom pio il je s drugom negde bio to nije bitno.
Bitno je da ti se on vraća.
Taj te neće poštovati, neće u tebi videti ženu vrednu truda nikada, zato što je ne vidiš u sebi ni ti.
Zadovoljavaš se onim što imaš, kupiš mrvice sa poda i ćutiš.
Gutaš suze, on ti se vraća...
Bitno je to što ti se on ipak vraća.

6.Navika. - Pijete zajedno kafu, doručkujete posle nje i pričate o uobičajenim stvarima.
Čitate novine, gledate TV i odlazite na posao.
Ne spavate zajedno, barem ne u onom smislu već predugo.
Lažeš okolinu da ti smeta to što hrče.
Ne, vi se u oči ne gledate.
O vašoj budućnosti retko razgovarate, to je vatra, a ruku u vatru ne treba stavljati.
Vi ste sad više stranci, nego ljudi koji se vole.
Kakvo voljenje?
Vi ste zapravo samo navikli da živite zajedno.
Teško vam je, al nemate snage da odete.
Navikli ste na taj stan, jutarnju kafu, novine, TV.

  1. Zajednički posao.- Odmah nakon svadbe uložili ste novac, otvorili restoran i super vam ide.
Znaš da te vara, al razvod je skup, a i deca su tu.
Neka, radite zajedno, svi misle da vam je kašika upala u med.
Delujete tako srećno, poštuju vas.
Možda je ipak samo kriza srednjih godina, čemu panika?
Neka, imate taj posao, zašto da sad propadne sve?
Stižu vas i godine...

8. Ne mogu bez njega/nje.- Zavist, slabost, očaj, strah...
To je ono kad znaš sve, ali se plašiš.
Znaš da te vara, znaš da se kocka, znaš o njemu sve, al ne znaš o sebi.
Ne znaš kako otići, nemaš snage da se promeniš.
U jednom momentu odlučuješ, uzimaš kofere i počinješ da se pakuješ.
Suze ti klize niz obraze, želiš bolje, više...
Nakon pola sata se smiruješ, odlaziš da istreseš nos i da se umiješ.
Vraćaš se u spavaću sobu i gledaš vaše fotografije.
Sebi tiho govoriš: „Ne mogu bez njega.“
Vraćaš sve stvari nazad, ponovo se odaješ dnevnoj rutini.
Sutra opet razmišljaš o vama.
Opet znaš sve.
Opet se plašiš.
Opet ubeđuješ sebe da bez njega ne možeš.

  1. Mislim da se volimo.- Ovo je ili prolazna kriza ili početak vaše agonije.
Kod nas je sramota ići na porodične terapije, ali one su jako korisne.
Preporučujem ih svima koji su nesigurni.

  1. Volimo se.- Baka i deka slave svoju zlatnu svadbu.
Sede sami na ljuljašci i piju šampanjac.
On joj stidljivo stavlja ruku na koleno.
Mnogo im je trebalo.
Mala kuća, mali prsten i velika, uporna ljubav.
Nisu imali novca, ali su želeli da ga zarade.
Uspeli su.
Bili su podrška jedno drugome u svakom trenutku.
Svađali su se, ali nisu odustajali.
Bili su i ostali jedno za drugoga vezani.
Gde su danas?
Eto ih na porodičnom imanju.
Imaju troje dece, petoro unučadi i brige.
Ipak znaju da zajedno mogu sve.
Bilo je uspona i padova, biće ih još.
Nije bilo laži, dobro, jeste, ali ne mnogo.
Kaže baba: „Recept za dobar brak ste vi, ako hoćete sve se može srediti
Sve dok se držite zajedno biće lakši život.
Treba sarađivati..“

Pisala sam namerno po ovom redosledu, sve je išlo od onakvih brakova kakvih najviše ima, do onakvih kakvih ima najmanje.


Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...