четвртак, 26. мај 2016.

One ljubavi koje se ne ostvare

One ljubavi koje se ne ostvare, nego tinjaju u tebi godinama.
One ljubavi o kojima maštaš...
One ljubavi pune snova o sreći, zajedničkim jutrima i noćima.
One ljubavi za kojima čezneš, kojima se potajno nadaš.
One, baš one su i najgore i najbolje u isto vreme...

Njih često srećeš u prolazu.
Vi ste ili prijatelji ili poznanici.
Znate sve jedno o drugome.
Možda čak znate i da se volite.
Možda ste bili bliski.
Možda vas je mesečina pokrivala, ali vam dan nije dozvolio da zagrljeni osvanete.

Takve ljubavi su, kao što već rekoh i najlepše i najbolnije.
Lepo je to što sanjaš, što zatreperiš kad vam se pogledi slučajno sretnu ili kad se pozdravite.
Zatreperiš i kad ti se samo osmehne.
Zatreperiš i kad tvoje ime izgovori i pamtiš to.

Bolno je to što niste zajedno i što nećete biti.
Pričate o nebu, suncu, kiši, snegu...
Pričate o ljudima, umetnicima, komšijama...
Pričate o muzici, koncertima...
Pričate o knjigama, piscima, delima...
Pričate o svemu što vas zanima i zbližava, ali ne pričate o vama.
Ne pričate o vama zato što znate da vas dvoje u realnom vremenu i prostoru ne postojite kao par.
Znate da nećete verovatno nikada ni postojati...
Zato ćutite, lakše vam je da se zavaravate i da uživate.
Volite i ne želite da pokrećete one teme koje vas udaljavaju.



Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...