четвртак, 26. мај 2016.

Postoje dve vrste depresivnih ljudi

Po nekom mom mišljenju postoje dve vrste depresivnih ljudi.

Prvi su oni koji svoju depresivnost pokušavaju da sakriju od svoje okoline.
Oni su šaljivdžije, pričljivci...
Oni obično teše druge ljude, dele svima savete i pokušavaju da pomognu.
Njihov najveći problem je to što očigledno u nekim fazama ne mogu da pomognu sebi.
Često su bučni i nisu svesni da oni mudri mogu da provale da im treba pažnja.
Takvi ljudi svojom energičnom inpulsivnošću mogu da vode glavnu reč i da organizuju slabije od sebe.
Da, i takvim ljudima treba neko jak, siguran.
Njima ipak, koliko god izbegavali da priznaju to treba neko jači od njih samih da ih vodi kroz život.
Da im bude rame za plakanje, ruka za spas, jednostavno da im bude oslonac.
Oni svakako jesu odlučni, odsečni, ali i pored toga ne mogu sami.
Oni skrivaju svoje emocije, tako su navikli da funkcionišu.
Ovakvih ljudi ima u svakom gradu, svaka zgrada ima barem jednog ovakvog lika, pa sad vi razmislite ko bi iz vaše okoline mogao da bude taj.

Drugi su oni ljudi koje je život slomio.
Oni ne izlaze, nemaju društvo.
Oni nemaju vere u neko svoje bolje sutra.
Oni se plaše sveta.
Zaziru od okoline, imaju razne strahove.
Plaše se, već su ih toliko puta ljudi povređivali.
Ranjiviji su od onih prvih i na svoj način iskazuju emocije.
Nemaju samopouzdanja, to jednostavno ne mogu da sakriju.
Oni vode neku svoju tihu borbu.
Žive kako umeju, kako su navikli, kako mogu...
Nisu elastični kao oni prvi, ali ipak imaju nešto što prvi nemaju.
Imaju tu neku neskrivenu dobrotu, dostupnije su njihove emocije...
I ovakvih ljudi ima u svakom gradu, taj uplašeni pogled može se prepoznati.
I ovakve ljude verovatno poznajete, opet razmislite.

Prvima i drugima zajednička je borba, ali ona se ispoljava totalno drugačije.
Zajednička im je tuga koju negde duboko u sebi nose.
Zajedničke su im te hladne noći i suzne oči.

Njih zapravo čini različitima samo način na koji se bore.

Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...