недеља, 08. мај 2016.

Razmisli pre nego što mu to uradiš!

Čim drugarice tokom kuknjave za bivšim upotrebe onu, tako tipičnu rečenicu ostavljenih devojaka: „Ja ne mogu da živim bez njega“ sasečem ih odmah.
Prestajem da slušam nakon što im kažem: „Nisi se rodila vezana za njega i živećeš onako kako si živela dok ga nisi srela.“

Sasvim je prirodno patiti, ali odbolovaćeš.
Čovek sve preživi, prepati i nastavi dalje.

Nisam onaj tip devojke koja juri bivšeg, zagorčava mu život i trudi se svim silama da ga vrati.
Ne šaljem po sto poruka dnevno, niti zovem sa skrivenog broja da mu čujem glas.
To je kod mene bilo aktuelno negde na kraju osnovne, možda i na početku srednje.
Jednostavno ne želim nikoga da zadržavam, ako on neće da ostane.
Ne pretim samoubistvom, ali patim.

Ja nisam zaljubljive prirode, umem da patim i godinama za nekim s kim mi je samo par meseci bilo lepo.
Ipak smatram da je moj bol moj problem i ne opterećujem ga time.
Sami smo odgovorni za svoje emocije, sami ih moramo kontrolisati.
Sa većinom bivših momaka sam u dobrim odnosima.
Okej, nismo najbolji drugari, ali nismo ni neprijatelji.
Ne razgovaram samo sa onom vaškom, to je jedan seljak kojeg sam na kraju gađala čašom.
Promašila sam, šteta za čovečanstvo.
Neću sad o njemu...

Patiš, to je normalno.
Žao ti je, kapirala si se sa tom osobom.
Imali ste nešto zajedničko.
Voleli ste iste ili slične stvari.
Slušali ste muziku, izlazili, putovali.
Pričali ste, poznavali se...
I normalno je da patiš, da ti nedostaje...

Ono što mi nikad, ali baš nikad nije bilo normalno je jurnjava.
Ako nekoga siliš da ostane to nije ljubav, to je mučenje.
Mučiš i sebe i njega.
Jednostavno vam ne ide i bolje je da svako svojim putem krene.
Manje ćeš patiti ti, a i on...
Nećeš sutra, kad te sve bude prošlo i kad ne budeš patila morati da pređeš na drugu stranu ulice kad ga sretneš od srama.
Nećeš biti upamćena kao dosadna balavica, već kao dostojanstvena dama.

Koliko god da voliš nekoga i da ludiš za njim moraš misliti i o sebi.
Moraš imati granicu, reći sebi: „Sad je dosta“

Pati sama, plači sama...
Ne moraš od njega da kriješ, da teraš inat i da dižeš nos, ali nemoj ni da ga zivkaš.
Ako te bude pitao kako ti je bez njega reci slobodno da ti nedostaje, ali nemoj mu praviti scene po kafićima ili pred njegovom novom devojkom.
Ispašćeš jadna i samo ćeš mu se zgaditi.
Razmisli pre nego što mu to uradiš kako bi se ti osećala da si na njegovom mestu, da li bi se zapitala: „Sa kakvom sam ja budalom bila?“

Tu su još i nove frizure, drastično menjanje odevanja.
Tu su i plastične operacije...
To je želja da ličiš na njegovu sadašnju i da privučeš njegovu pažnju, ali hej, stani!
Zapitaj se šta to sebi radiš i u kakvu rupu upadaš.
Toneš, gubiš sebe...
Postaješ opsednuta njom i njim.
Gubiš sopstveni život.
Počinješ da umišljaš.
Zamišljaš ih u raznim situacijama.
Postaješ zla...
Čemu sve to?
Šta će ti sve to što radiš?
Zapitaj se: „Da li sam se previše uživela?“
Budi iskrena kada sebi budeš odgovarala, nije lepo sebe lagati.


Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...