среда, 25. мај 2016.

Sebi se izvinjavaj

Mnoga dobra deca, ona koja su uvek služila kao najbolji primer se iskvare kad iz provincije odu u veliki grad da studiraju.
Kroz osnovnu i srednju školu nisu mogli da idu onako kako su hteli.
Roditelji su ih terali da uče, govorili im kako da se ponašaju, ograničavali izlaske na 23h.

Kad iz roditeljskih okova pobegnu takva deca bi da probaju sve.
Prvo bataljuju učenje, ispite ili jedva polože ili ih ne polože.
Počinju pijanke, žurke do zore.
Počinju cigarete, lepo je glumiti odraslu osobu.
Počinje muvanje, promiskuitetno odevanje...
Počinje da se radi sve ono što ranije nije smelo...
Gubi se kočnica, nikad je ranije nisi pritiskala ti, pa sad ne znaš gde je, a roditelje ne smeš da zoveš i da ih pitaš, moraćeš da im kažeš šta si radila.

Na početku prve godine upoznala si jednog finog momka.
Beograđanin je, pa te je upoznao sa gradom.
Bio je vukovac u gimnaziji, isto kao što si bila i ti.
Bio je načitan, duhovit...
Ulivao ti je sigurnost koja ti je trebala.
Prvi put si sa njim spavala u tvom iznajmljenom stanu.
Pokazao ti je šta je prava ljubav, osetila si se voljenom, željenom, traženom, maženom, paženom.
Ne znaš ni sama zašto si iz tog zagrljaja odletela u drugi, pa treći i tako dalje...
Nije ti sa njim ništa falilo, ali htela si da budeš sa drugima.
Istraživala si, oduvek si bila suviše radoznala.
Ušla si u jedan BMW, pa u Audi...
Bila si na fensi žurkama, u hotelima.
Svoje lažeš da si sve ispite dala, a nisi ni četiri.
Onog finog momka lažeš da učiš i da nemaš vremena da se vidite.
Nisi sigurna da li zna, ali misliš da će te pročitati.
Ne želiš da ga ostaviš, ne možeš ni da se kontrolišeš.
Svega si željna...
Sve ti treba...
Sve hoćeš da probaš i pravdaš se onom starom: „Jednom se živi.“

Nekad se kaješ zbog svega što si radila.
Blamirala si se po splavovima, blamiraćeš se opet.
Pila si, igrala na stolovima s raznim muškarcima.
Vreme prolazi, sad lažeš da si treća godina, a još nisi ni prvu završila.
Sećaš se kako si raskinula s onim finim momkom, to te je nateralo da se ozbiljno zapitaš šta radiš sa svojim životom.
Bila si na jednom splavu, popila si dosta, ali lagala si da se ne sećaš šta si radila.
Ljudi kad su pijani rade ono što trezni ne bi nikada radili.
Mozak se oslobađa i izlazi na površinu sve ono što se u treznom stanju sakriva.
Igrala si na jednom stolu u bikiniu, oko tebe je bila ekipica pijanih muškaraca.
Oni su ti aplaudirali, tebi je to godilo.
Nisi se plašila, ali on te je otreznio.
Nemaš pojma kad je ušao, samo si ga videla kako skrštenih ruku stoji pored gomilice okupljenih luzera.
Raznih matoraca je bilo tu.
Biznismeni, pevači, matori je*ači koji bi piletinu kući vozili.
Zaledio te je njegov pogled, ukočila si se.
Čim je primetio da ga gledaš probio se do tebe i dao ti ruku da siđeš sa stola.
Bio je opkoljen zvižducima, a ti sramotom.
Kad si sišla stavio ti je ruku oko struka i odveo te do toaleta.
Pomogao ti je da se umiješ, a ti si se pravila da si suviše pijana.
Ni jednu jedinu reč ti nije rekao, spakovao te je u svoja kola i odvezao do tvog stana.
Popeo se sa tobom na treći sprat, našao u tvojoj torbici ključeve.
Dok je vrata otključavao rekla si mu: „Izvini“
Pogledao te je sažaljivo i rekao: „Sebi se izvinjavaj.“
Skinuo je svu odeću sa tebe, ali te nije požudnim očima gledao.
Posmatrao te je kao da si beskućnica, kao da si izgubljena u nekom tuđem vremenu.
Spakovao te je u krevet, nisi mu se odupirala.
Volela si njegove tople ruke i njegov glas...
Ušuškao te je, poljubio u teme i otišao.

Plakala si gorče nego ikada, ali bilo je kasno.
Nisi shvatila na vreme šta radiš pre svega sebi, pa onda i njemu.
Znala si da se neće vratiti, da ne vredi juriti ga.
On kad voli – voli do kraja, celog sebe daje i kad gubi isto gubi do kraja.
Ostaje sam, ne želi na stare staze da se vraća.

Večeras si sama u tom istom stanu.
Sećaš se dana provedenih s njim.
Jako ti nedostaje...
Čula si da radi, završio je fakultet pre roka.
Otišao je u inostranstvo i srećan je.
Pitaš se da li nekad misli na tebe, kao što ti na njega misliš sad.
Znaš da je bio u gradu kad si počela da se viđaš s raznim dilerima.
On je znao sve, baš sve...
Znao je i da spavaš sa tim tipovima kad nemaš love da platiš robu.
Nije ni na onaj splav došao slučajno, ne bi on na takva mesta odlazio.
Više ne razgovaraš sa roditeljima, majka ti krišom šalje pare, a ćale ne želi za tebe ni da čuje.
Ukrala si im neko zlato prošle godine, bila si u velikoj krizi.
Hteli su da te šalju na lečenje, ali ti si tvrdila da nisi bolesna.
Od tog dana ne razgovaraš sa ocem, ni sa bratom.

A od kad si njega izgubila ne znaš za sebe.
Nemaš više ništa zajedničko s onom odličnom učenicom.
Nisi više odgovorna, uzorna devojka.
Nisi ni lepa k'o nekada.
Ne baviš se više sportom.
Nisi poželjna.
Više ne žudi niko za tobom.
Ne sećaš se kad su te poslednji put neke oči užareno gledale.
Svima si postala pristupačna.
Tvoje telo nije imao samo onaj ko nije želeo.
Postala si gora od obične.
Postala si odvratna, očajna...
Gadiš se sebi, mrziš to hladno, istrošeno telo.
Mrziš i taj stan, pola stvari si iz njega iznela i prodala.
Mrziš život i roditelje koji ti nisu davali dok si živela sa njima da se osamostaljuješ polako.
Bacili su te u ovaj grad, plaćali ti faks i očekivali da ti sve znaš.
Mrziš i njega, uspeo je, a ti nisi.
Ostavio te je, nije ti pomogao.
Znaš da je znao da ti nema pomoći i da ga nećeš slušati, ali ipak ga mrziš.

Ništa nije trebalo da bude ovako...
Danas si trebala da uzmeš diplomu, a ti ni prvu godinu nisi završila.
Večeras si trebala sa njim da se vratiš u svoj rodni gradić i da slaviš sa roditeljima.
Večeras si trebala da postaneš uzor mlađem bratu, a postala si samo ona sestra koje se stidi.


Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...