понедељак, 09. мај 2016.

Srećan put

Ideš li? Srećan put.“
Rekla sam pre dve godine.
Tako lako sam to izgovorila.
Bila sam svesna svega.
Znala sam šta znače ti koferi.
Znala sam kuda te noge odvode.
Znala sam da se nećeš nazad vratiti.

Ti ne pišeš dugačke poruke.
Ti ne zoveš, ne voliš telefonske razgovore.
Ti ne putuješ s nečijim slikama.
Ti ne živiš od uspomena.
Ti ostavljaš samo jednom, zauvek.

Jednom si mi rekao: „Nije prošlost nešto što se može vratiti, kad bi mogla da se vrati ne bi bila prošlost“
Zašto si se ti onda vratio?


Pijemo kafu kao stari drugari.
Vreme je lepo, Beograd pun ljudi.
Knez vrvi, svi su užurbani.
Svi nekud jure, svi osim nas.
Sedimo u bašti, pijemo kafu i jedva govorimo.
Smejemo se, lupetamo, ali odmereno.
Čekam samo momenat u kojem ćeš reći da se za dve nedelje ženiš.
Čekam taj sekund, pa da ti čestitam.
To što mi nismo uspeli ne znači da želim da ostaneš sam.
Ti dobro znaš da nisam zlopamtilo.

Govoriš mi da si u Danskoj bio sa nekom, kako ti nju nazivaš: „Zdrljom“
Kažeš mi da si je voleo, baš jako.
Digao si kredit, kupio stan i auto.
Jednog popodneva si došao ranije sa posla i s drugim je zatekao.
Kažeš da ti je uzela sve, pre svega srce, a onda stan i auto.
Dogovor je bio da se sve vodi na nju, zbog njenih papira, ali plaćali ste zajedno.
Više si radio ti, nego ona.
Više si i ulagao, logično...

Eto te sad u Beogradu, piješ kafu sa mnom.
U glavi mi zvoni rečenica: „Nije prošlost nešto što se može vratiti, kad bi mogla da se vrati ne bi bila prošlost“
Da li tako misliš i sada?

Mi nismo otplaćivali stan, niti smo imali auto.
Ja sam tebe zatekla s drugom, srce si mi slomio.
Razumem te mnogo više nego što si očekivao.
Znam kako se osećaš i želim da ti budem tu.
Želim da ti, kao prijatelj, ne kao bivša kažem šta mislim.

Mislim da nam prošlost može biti lekcija, nekad kazna, nekad nagrada.
U svakom slučaju nečemu nas uči.
Znaš da ne mislim da ti je budućnost naplatila greške iz prošlosti.
Nisam željna osvete, barem ne prema tebi.
Vodu ne pijem sa takvih izvora.

Ti ćeš se srediti već sutra, prekosutra.
Sredila sam se i ja.
Boli, patiš, al preživiš.
Zavoliš ponovo, ne tako detinjasto, ali ipak zavoliš.
Naučiš da ceniš i sebe i druge.
Pažljivije biraš.
Vezuješ se teže.
Imaš više iskustva i koristiš ga.


Ideš li? Srećan put.“
Opet sam to posle dve godine izgovorila.
Opet si otišao, ali ovoga puta znam da ćeš se vratiti.
Želećeš da pokušamo ponovo, ali ja to ne želim sad.
Ja sam naučila nešto iz svojih grešaka.


Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...