недеља, 29. мај 2016.

Tih meseci

Tih meseci mi je trebao neko, ali ne kao partner.
Ne ni kao rođak,
Ni kao komšija,
Ni kao učitelj,
Ni kao pohvalnik,
Ni kao kritičar,
Ni kao roditelj,
Ni kao ja,
Ni kao bajkoviti princ,
Ni kao svet...

Tih meseci mi je trebao neko ko ume da razume.
Neko ko bi mi pružio ruku,
Ponudio rame...
Neko ko bi me slušao,
Gledao...
Neko ko bi me delima poštovao...
Neko ko bi me poveo bar do prve raskrsnice.
Neko ko bi ćutao strpljivo.
Neko ko bi sa mnom na kiši stajao.
Neko ko se ne bi bunio.

Tih meseci dok sam tragala za takvom osobom ja sam čeznula.
Nadala sam se.
Tražila sam.
Maštala sam.
Očekivala sam.
Razmišljala sam.
Šetala sam sama.
Bila sam spremna sve da ispričam,
Sve je želelo da bude rečeno,
Ali nije imalo kome...

Tih meseci dok sam imala tog nekoga oživela sam.
Disala sam punim plućima.
Kucala ogromnim srcem.
Oslobodila sam se dugogodišnjeg tereta.
Ostavila sam sve iza sebe i iza njega.
Naučila sam da živim pod suncem.
Svu skrivenu ljubav sam otkrila,
Poklonila je nekome ko ju je zaslužio.
Nekome ko je mogao,
Znao i hteo da me razume.

Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...