среда, 08. јун 2016.

Kad sam sve sabrala i oduzela

Ljudima trebaju idoli, neki junaci njihovog doba ili nekog prošlog o kojem dosta znaju.
Svako traži inspiraciju u drugim ljudima, ali, naravno ne u svima.

Ono što nisam dugo shvatala jeste pojava koju sam nazvala „Zaglupljivanje novih generacija“
Sve češće se srećemo sa mladima i decom kojima su idoli kriminalci, ljudi poput onog balvana Golubovića ili totalno iskompleksirane moderne pevaljke željne pažnje poput Karleuše.
Nisam shvatala kakvu veličinu dečku od šesnaest godina može da pretstavlja naduvani lik koji je pola svog života proveo u zatvorima i koji je uništio sve ono što je mogao da uništi.
Nisam shvatala kako žena koja ima dvoje dece može onoliko da se blamira i da pritom na to ne obraća nikakvu pažnju.
Njen izgovor je: „Sve je to show biznis“
Ma da l je to toliko bitno, eeej ?!
Meni nije, možda sam zbog toga luda, ali drago mi je!

Shvatila sam da nas mediji uništavaju, ali, nažalost oni nam daju ono što ljudi čitaju.
Ti novinari prosto zarađuju svoj hleb objavljujući ono što ljude zanima.
Ljudi prvo prihvate ili ne prihvate ono što im se ponudi, pa se tako stvara slika onoga što bi trebalo pisati.
Pisali su oni i o onim učenicima što su onomad zlatnu medalju doneli, ali ljudi su o tome pričali celih pet minuta.
Više se tad komentarisao Diplomislav...

Sedela sam i razmišljala...
Kad sam sve sabrala i  oduzela shvatila  sam da smo na samom dnu već dugo.
Nikada nije bilo više online novina i nikada nije bilo više gluposti u njima...


Meni je idol jedan sasvim običan čovek o kojem se nije pisalo u novinama zato što nije kriminalac, ubica, batinaš, niti tajkun.
On svakako nije ni pevaljka, ni pevač, a ni moderna starleta s nadimkom nekog besnog auta.
Nije ni političar, niti namazani slatkorečivi lik.
Nije ni onaj tip koji živi od socijale i ima jedanaestoro dece, pa kuka kako nemaju lebac da jedu.


Dakle, čovek je, kao što sam već napisala sasvim običan lik iz kraja.
Pre petnaestak godina je otišao u jednu sasvim običnu večernju šetnjicu po gradu.
Na uglu dve ulice je goreo jedan autobus i on je bez razmišljanja priskočio da pomogne ljudima koji su se gurali kako bi izašli iz zapaljenog vozila.
Bilo je, recimo pedesetak putnika.
Utorak, oko 12h ljudi su išli na posao u drugu smenu, a deca u škole.
Najveća moguća gužva i najgore moguće vreme.
Leto, ko zna koliko stepeni...
Neki ljudi su izbacivali glave kroz prozore pokušavajući da uhvate malo vazduha ili da izađu.
Čovek je prvo pomagao kod prednjih vrata pružajući svoju ruku i vodeći do trotoara šokirane putnike.
Na kraju kad je veći deo putnika izašao napolje on je ušao u autobus pun dima i vatre go do pojasa da vidi da li je još neko ostao tu.
Video je kako se neka silueta guši i čuo kako jako kašlje
Bez razmišljanja je kroz dim došao do nje, uzeo je u svoje naručje i izneo napolje.
Kasnije se ispostavilo da je žena bila u petom mesecu trudnoće i da jednostavno nije uspela da se probije kroz gomilu i izađe napolje.

Znači, slučajni prolaznik koji jednostavno nije imao vremena da razmišlja o posledicama.
Savest ili nešto drugo ga je nateralo da priskoči i pomogne, a šta bi se dogodilo da nije?
Žena bi bila u novinama i to bi bila super vest ovom šiznutom narodu.
Jadna trudnica se ugušila u autobusu...
Ipak nije, preživela je i koliko ja znam sve je bilo okej sa njom, ali nigde novinara nije bilo.
Samo vest o požaru jeste objavljena, ali kao što već rekoh samo...
Ljudi jednostavno više vole kad im se piše o tužnim sudbinama običnih smrtnika, ali ona priča nije bila takva, zato što su žena, dete i heroj ostali živi i zdravi.
Ljudima je jednostavno lakše da prihvate patnju drugog čoveka, jer kad nije lepo nama ne mora da bude ni njemu.
Narodu, svakako nikad nije lepo, prosto je, željni su svega!

Da vidimo sad šta je sa poznatima?
Ljudi vole kad im se piše o visokom životu današnjih zvezda.
Sanjaju i maštaju o takvim, naizgled srećnim osobama i njima bliskim ljudima...
Klinci kojima je gore spomenuti balvan uzor jednostavno nisu dovoljno zreli...
Takođe, klinke kojima su idolke Karleuše, Cece, Stanije isto nisu zrele i nemaju pojma šta je život, niti šta je istina o njemu!

Televizija promoviše najviše Karleuše, Goluboviće i Stanije, a novine ih samo „preuzimaju“.
Kod nas ljudi jednostavno žive uz TV kanale i sklanjaju nos od svojih problema, zato što sve ono što se prikazuje lepše izgleda...
Ta deca kad vide da njihovi gledaju Farmu i Grand neće bežati od toga, nego će i oni sesti da vide šta je to.
Srećna sam što mi TV skuplja prašinu...

Oduvek sam volela onakve tihe heroje, ljude koji pomognu samo da bi pomogli, a ne da bi se pričalo o tome...
To su ljudi koji ne skreću pažnju na sebe kojekakvim glupiranjima i hvalisanjima katastrofalnim vrednosnim sistemom koji imaju.
Takvih ljudi imate i vi u vašem gradu, ali treba ugasiti TV i računar...



Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...