понедељак, 20. јун 2016.

Mlade majke

Družila sam se sa jednom devojkom, uvek je se setim kad čujem za neku mladu, premladu majku.
Ona je imala šesnaest, a ja petnaest godina kada je zatrudnela.
Nije se desilo „slučajno“ pucanjem prezervativa, već su to ona i njen tadašnji dečko hteli. 

Bila je prilično inteligentna, nije bila jedna od klasičnih devojaka s izbačenim oblinama i kilo šminke, naprotiv, bila je mirna, povučena, odmerena i staložena u svemu.
Jako iskrena, emotivna i prijatna bila mi je jedna od boljih drugarica.
Baš zbog ovih osobina koje je imala nije mi dugo bilo jasno zašto je odabrala da rodi tako mlada.

Kockice su mi se složile nekako same od sebe kako je vreme prolazilo.
Mislim da je ona tražila porodični sklad, tu neku harmoniju koju nikada nije imala.
Odrasla je sa ocem i dedom, majka joj se valjda preudala i nije je viđala od neke desete godine.
Deda star, oronuo, a otac stalno zaposlen, otsutan i umoran čak i onda kad je prisutan...
Nije imala baš neko toplo detinjstvo s ručkom i vezenim miljeom na stolu.
Nije imala s kim da razgovara i tražila je nekoga.
Tražila je razumevanje, poverenje, toplinu i pripadnost.
Čeznula je za tim kao što čovek tajno čezne za onim što većina ljudi ima, a on, ipak, nema.
Maštala je o tome, ali nije htela da priča o skrivenim željama koje nosi duboko u sebi.
Htela je, verovatno, da pruži nekome ono što nije niko pružio njoj.
Isto tako je htela i da oseti ljubav, poštovanje, razumevanje i pripadnost od one porodice koju je stvarala.
Porodica je bila njen prioritet i njeno utočište, zato je dozvolila sebi da zatrudni u tim godinama.
Kada sam je srela zadnji put već se pročulo da se udaje, ali nisam znala da l će napustiti školu ili će se vratiti bar na vanredno.
Pitala me je da li hoću da joj poklonim jednu plavu hemijsku, tad sam shvatila koliko je sati.
Rekla mi je da joj se sviđa kako pišem i da nastavim sa tim.
Mokre mi se oči, zato što sad prvi put pišem o njoj i o nečemu o čemu nisam mnogo želela ni da pričam.
Nisam je srela više, a priče koje sam čula nisu pouzdane.
Nisu ni vedre, ali nadam se da je ipak srećna i zadovoljna, zaslužuje to!

Mislim da su sve mlade majke, pa čak i one koje rode u ranim dvadesetim godinama usamljene i traže nekoga, žele da stvore svoj kutak, svoje utočište...
U ovo ne ubrajam one koje nisu sa svojim partnerima bile oprezne...



Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...