субота, 09. јул 2016.

Noći slabosti

Ne žališ se, ćutiš, trpiš...
Nećeš da uznemiravaš, opterećuješ, umaraš.
Ćutiš, trpiš i misle da sve možeš.
Misle da sve znaš i umeš.
Misle da si jak, pa ti ne nude svoje rame za plakanje.
Nisu suze odraz slabosti, već jačine.
Trpiš koliko možeš, ali padne ta noć u kojoj poželiš da se na nečijem ramenu isplačeš.
Poželiš da se isprazniš, olakšaš i otvoriš nekome.
Znate li da i jakim ljudima treba neko da ga prigrle?
Svi mi imamo te noći slabosti...
Svi mi padamo i ustajemo...
Svima nama treba neko kao što mi trebamo nekome.

Naučiš da se kontrolišeš i da trpiš, pa ljudi počnu da misle da nemaš probleme ili da ih rešavaš odmah, baš odmah kad nastanu.
Nisu svesni koliko je teško pucnuti prstima, nije sve onako – kako izgleda.
Prvi utisak te uvek zavara, nekad i drugi, i treći, nema pravila.
Zapravo, sve zavisi od toga koliko dugo možeš da odlažeš tu noć slabosti.
Možeš da se sakriješ, da pobegneš ili da je ignorišeš, ali to će proći.
Moraćeš, ipak, da se suočiš sa njom.
Tad je bitno imati nekoga, samo tad, već sutra bićeš opet ona stara, jaka osoba koja deli svima savete i daje svoje rame.

„Ti si jaka, šta ja da ti kažem?“, koliko sam samo puta čula ovo.
To što sam jaka ne znači da treba da mi kažeš jednu rečenicu kojom sebe ponižavaš, a mene tapšeš po ramenu i razgovor okončavaš.

„Ti ćeš se snaći, možeš ti to“, da mogu i da umem ne bih ti ni pričala o problemu, no dobro, zaboravi.

„Jaoj, nije to ništa, zamisli kako je meni“, čoveče, već mi je dovoljno teško, ne moraš sad i ti da mi nabacuješ svoj problem.
Reci mi to što te muči sutra, prekosutra, nakosutra, bilo kad.
Reci kad god, ali nemoj sad.
Saslušaj me večeras ili se skloni!
Svoj sebičluk zadržavaj za sebe.

Nekad se i jak čovek slomi, trebaju mu saveti, podrška i razumevanje.
Treba mu neko da ga ohrabri rečima, gestovima...
Treba mu neko da ga razume, da ćuti sa njim, ili da mu toči vina i menja pesme.



Noći slabosti nisu znak da neko nije jak, već da mu treba razumevanje, podrška i ruka za spas.

Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...