понедељак, 18. јул 2016.

Pitaju me nekad

Pitaju me nekad gde si, čujem li se s tobom.
Nabacim kez i kažem da si dobro.
Radiš preko, živiš punim plućima i uživaš u svakom trenutku.
Dobro te znam, pa mogu da izmišljam.

Pitaju me nekad s kim si, da l si srećan.
Mahnem rukom i kažem: „Znate njega“
Kažem da imaš neke i da ti je s njima lepo.
Dobro te znam, pa mogu da izmišljam.


Pitaju me nekad kako smo ostali u dobrim odnosima.
Spustim ton i kažem da smo razumni.
„Mi smo odrasli, sazreli“ - govorim bez treptaja.
Dobro te znam, pa mogu da izmišljam.

Pitaju me nekad da li se često viđamo.
Ja im kažem: „Kad se uklopimo“
Vadim se na posao, nove prioritete i daljinu.
Dobro te znam, pa mogu da izmišljam.

Pitaju me nekad da li setno govorim o tebi.
Ja ih lažem, da te povredila ne bi.
Neka imaju onakvu sliku o tebi kakvu ti želiš.
Dobro te znam, pa mogu da izmišljam.

Pitaju me nekad da l si u mom životu noć ili dan.
Ja ćutim, ne mora svako da zna da sam spremna i sad sve da ti dam.

Da, i pored toga što te dobro znam.

Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...