субота, 13. август 2016.

Loše svekrve

Postoji jedna posebna vrsta ljubomornih žena, to su loše svekrve!
To je ona žena koja svakoj potencijalnoj snaji nalazi mane.
Jedna je debela, druga bezobrazna, treća ružna, četvrta provokativna...
Na kraju kad sin mezimac takav – kakav jeste oženi jednu jadna ona.
Biće uvek crna ovca, zato što mama tera inat, pravi spletke, jednostavno, pokušava da udalji njegovu ženu od njega.
Mama nesvesnim ljubomornim ispadima u vidu spletkarenja pokušava da ispadne večita žrtva, ona koju niko ne razume i svakako ona koja uvek zna najbolje, želi dobro svima...
Ona oseća povređenost, uzurpirana je njena teritorija ako snajka živi sa njom, a ako ne živi onda svakako sin manje vremena provodi kod nje.
Ona ga je školovala, hranila, oblačila...
Ona mu je nos i dupe brisala do desete godine života.
Kako samo on sme da je smiruje?
Što tu zdrlju ne izbaci napolje?
Što je više ne sluša? I sl...
Kako ne primećuje da ta balavica ne zna da kuva, ma, ne zna ni podove da obriše.


Kakva god snajka bila i koliko god se trudila ovakvoj ženi će biti trn u oku i ostaće bez živaca.
Gutaće lekove kao da su bombone da bi se smirila, a sinčić će sve vreme zbunjeno da ćuti i da pokušava da ih pomiri.
On, ipak, ne može da bira stranu, majka je majka, a žena je žena.
Voli svaku na svoj način, a malo je, da se primetiti i razmažen...

Svekrvi će vremenom početi sve da smeta, ona je starija, ima više iskustva, zna bolje, lepše.
Snajka na kraju neće znati ni kako se gaće peru.
Najbolji način da uspe u svom naumu jeste da privoli unučiće i da im dozvoljava da rade sve ono što kod majke ne mogu.
Uči ih da psuju krišom, dopušta im da kidaju mamino cveće, jer šta će joj to?
Više ne uništava samo snajku i sina, sad uništava i klince.
Isfrustrirana je, sve povređenija i očajnija.
Smeta joj buka mačke koju je snajka našla na ulici, nije mače krivo, ona ga je naučila da se dernja non – stop, svekrvi iz inata.
Snajka, takođe, ne zna ni kako se deca vaspitavaju, balavica jedna, rodila ih džabe.
Ona će svekrvi da kaže da li treba da radi nešto ili ne, kako se usuđuje.
Ugroženost raste, situacija se zakuvava.
Svekrva počinje da hipohondriše, potsvesno zna da će sin odmah početi da je brani.
Počinje da se žali na bolove u glavi dok prstom upire snajki međ oči.
Odlazi kod lekara svakog drugog dana, meri pritisak, puls, guši se...

Sve ona zna osim toga da joj treba psihijatar....

Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...