понедељак, 19. септембар 2016.

Spusti taj gard

Ti si navikla da živiš sama, kako hoćeš, gde hoćeš.
Nikada nisi imala autoritet i ne podnosiš kad ti se neko tako postavi.
Ne umeš da poslušaš, ni da saslušaš.
Misliš da sve znaš, da si najbolja od svih.
Ne podnosiš kad ti neko govori šta da radiš, ni kad ti zamerke nalazi.
Misliš da si prošla svim putevima ovog sveta.
Sve ti smeta, sve može bolje da se odradi i ti znaš kako.
Niko osim tebe nije u pravu.
Nisi učila, nisi se edukovala, a nisi ni imala nekoga ko će da te usmerava.
Nisi ni bila dovoljno jaka, pametna i snalažljiva da sebi sama budeš učiteljica, da se edukuješ i da napreduješ.
Videla si druge sve i njihove probleme, ali nisi videla sebe i svoje poraze, mane, nedostatke.
Znala si i znaćeš šta drugi treba da rade, ali ne znaš šta ti treba da radiš.

Tebi, zapravo, samo treba neko ko je psihički jači od tebe.
Neko ko će uspeti da te usmeri, a da ne poludi.
Duboko u sebi osećaš se samom.

Osećaš da grešiš, želiš da se popraviš, da budeš bolja, ali ne znaš kako.
Želiš da spustiš taj gard, ali se plašiš.
Nikad nisi bila slobodna, fina, prijatna.
Plašiš se, nesigurna si.
Dok glumiš da sve možeš izdržati ti toneš.
Duboko u sebi znaš da grešiš, ali ne znaš kako tih grešaka da se rešiš.

Bilo je ljudi koje si htela da slušaš, ljudi koji su na tren uspevali da te promene, ali ti ljudi nisu bili prisutni u tvom životu dovoljno dugo da bi do trajne promene došlo.
To su bili samo prolaznici tvog života koje si silno želela opet da sretneš.
To su bili ljudi psihom i znanjem jači od tebe.
Oni ti se nisu nametali, naprotiv, stajali su sa strane i mirno s puno pažnje ti ukazivali na greške.
Uspeli su da te kupe, da dopru do tebe i da te nekom čudnom silom dobrote nateraju da spustiš taj gard, ali nisu dugo ostali uz tebe.

I opet si ti postala ona stara.
I opet si podigla svoj gard.
I opet si navukla masku hladne, odbojne, odvratne osobe.
A, sve to iz straha da te ne povrede, da ne dopru do tebe.
Ti ne umeš drugačije i dok se ne opustiš u zagrljaju nečijih gestova nećeš se promeniti.
Sama ne možeš, a svima ne dozvoljavaš.
Dok ne bude došao neko ko ima dovoljno strpljenja, volje i nade nećeš se promeniti.

Shvatićeš jednom da čovek nije rođen da bi kroz život tumarao sam, tad dozvoli nekome da ti ulepša dan.
Spusti taj gard pred strancem, možda je baš on osoba koja će ti se svideti, ali nema snage da te razoružava.
Možda je i on takav, možda jedno – drugome budete potpora i možda se razumete bolje od ikoga.
Hajde, spusti taj gard, možda će baš tebe zavoleti ceo grad.


Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...