понедељак, 07. новембар 2016.

Okrugli znak na kojem piše: "STOP"

Očekivao si suze – Ali mojima se nećeš sladiti.
Očekivao si uzdah bola – Ali mome se nećeš radovati.
Očekivao si da trčim za tobom – Ali moje noge te neće juriti.
Očekivao si da te molim da ne odlaziš – Ali ja znam da nisi jedini.
Očekivao si da se raspitujem za tebe – Ali nisi me poznavao dobro.

Ja suzama ne pokušavam da zadržim nekoga.
Uzdasima bolnim ne nabijam osećaj krivice nikome.
Ne vučem za rukav nikoga, svako ko želi da ode može otići, ja ću ga ispratiti.
Ne pravim scene, sve se može civilizovanim razgovorom rešiti ili odrešiti.
Ja ne želim da zagorčavam život drugima, a ni sebi.


Biće mi žao što nisi tu, osetiću da mi nedostaješ u nekom trenutku.
Poželeću tvoju ruku, tvoj glas ili reči...
Možda će mi srce jače kucati kad se začuju tvrdi koraci.
Možda tvoj parfem na posteljini nekada osetim...
Možda ću greškom skuvati dve kafe, osetiti prazninu kad shvatim šta sam uradila, ali te neću cimati da bih te vratila.

Još uvek sebe poštujem koliko – toliko.
Još uvek u glavi imam onaj okrugli znak na kojem piše „Stop“
Još uvek znam šta hoću, samim tim i šta neću sa nekim.
Još uvek te želim, al' ne po svaku cenu.
Ne na svoju štetu.
Ne, ptica ne želi previsoku zgradu dok leti.

Sama, sa nekim drugim ili s tobom.
Slomljenih ili izlečenih krila...
Snagom pustinjske ptice ili mušice.
S bilo čim,
S bilo kim,
Ja letim i leteću kroz život svoj!

Taj let zahteva samopoštovanje – TAČKA.

Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...