уторак, 06. децембар 2016.

Kako želiš živeti?

Danas me je drug baš izludeo, samo on svojim glupostima može toliko da me „zapeni“
Kaže on meni: „Idem u prodavnicu nekih fensi odela, juče sam je snimio, ali nisam imao vremena da svratim“
Pitam ga: „Koji ćeš tamo đavo kad' nemaš pare ni za plavi most?“
Sasvim normalno, bez ustručavanja i zamuckivanja odgovara: „Da se slikam“

Sve bi to bilo normalno kad' bi se on slikao samo u jednom odelu, npr: Mnogo mu se sviđa neko za koje nema pare, pa ajde da se slika, da zapamti kako mu stoji, da mu služi kao motivacija za posao i slično.
Kod njega je to sasvim normalno, samo ide od jedne - do druge prodavnice i opaljuje selfiće.
Pitam ga: „Šta ti to znači? Mislim, vidi se da nisi kući, vide se izlozi ili vrata kabine za presvlačenje, koga lažeš?“
Tu se malo zbunio: „Pa to svi rade!“
Ja sam se iznervirala: „To rade kompleksaši, kladim se da nismo svi takvi. Što jedeš govna koja jede većina ljudi?“
Kaže: „Ne znam, svi moji drugovi to tako rade“


Meni jeste bitno šta ću obući, kako ću uklopiti odeću i šta ću gde nositi, ali nije mi bitna marka košulje, pantalona...
Bitno mi je šta svi rade samo toliko da bih znala šta da ne radim.
Želim nekad' da se pohvalim stajlingom, da kad kupim nešto novo, prosto, želim da čujem mišljenja bliskih ljudi, ali ovo je nešto drugo.

Željan je pohvala, hoće da ima uprkos tome što, očigledno, život njemu zlatnu kašiku nije namenio.
Misli da nema društvo i devojku zato što nema pare.
Iskompleksiran je i ne vidi to...
Drugi ljudi ga izbegavaju zato što se ne trudi dovoljno oko njih, stalno priča o sebi, željan je slušanja, ali nije spreman da sluša druge.
Teško, jako teško sklapa nova poznanstva i gotovo nikad' ne prilazi devojkama, ali kada neko priđe njemu ili se odvaži da pusti stranca u svoj život počinje da obraća pažnju samo na ono što on želi da kaže.
Katastrofalno je usamljen, bez samopouzdanja i iskrenog osmeha, a u sebi, ipak, nosi neki izopačeni narcizam.

Na kraju sam rekla: „Najlakše je reći da radiš nešto zato što to rade svi, ali to, svakako, nije tačno.
Svi ljudi se rađaju, žive i umiru, samo toliko.
Sve ostalo što čovek uradi je na neki način jedinstveno, ako ne drugima onda njima samima.
Pokušaj da pogledaš sebe, a ne druge.
Ma, neka rade, ko ih jebe, oni rade njima, ti radiš sebi.
Razmisli, kakav život želiš da živiš i spusti se na zemlju, dobro pogledaj svoje mogućnosti.
Ma, ja bih najviše volela da imam svog ličnog šofera i da ne moram da se guram u javnom prevozu, ali nemam finansijskih mogućnosti i ne glumim da mi je taksista telohranitelj.
Volela bih i da nađem normalnog dečka, pa ga, eto, nemam i nije mi toliko loše, pravo da ti kažem.
Nešto možemo da imamo, a nešto da izmaštamo...
Gledaj, bolje bi ti bilo da maštaš o tom odelu, da radiš s ciljem da zaradiš dovoljno novca i da ga jednog dana kupiš.
Više ćeš imati koristi od toga.
Te ribe koje se nalože na tvoje slike na kraju shvate da ne voziš fensi kola, da ne večeraš u skupim hotelima...
Zar nije bolje motivisati sebe i raditi?“

Vrlo lako sam mogla da ga napljujem, da kažem da je budala i da se previše zanosi, ali ne bih postigla ono što sam želela.

Kaže da će sutra umesto fensi butika juriti neki posao, bilo kakav.
Ne znam koliko će ga ovo držati, ali nadam se da neće odmah odustati i vratiti se na staro.


Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...