петак, 16. децембар 2016.

Znam takve ljubavi

Ma, znam te ljubavi, taj put mi je tako poznat, svaki kamenčić pod nogama osetim.
Prvo te očara, pa se „jurite“
Pokušavaš da odglumiš ravnodušnost, ali mu, ipak, šalješ signale.
Trudiš se da mu se dopadneš, strepiš da ga ne izgubiš iako ga još uvek nemaš.
Spremaš se duže nego inače.
Proveravaš frizuru pet puta, prskaš više parfema.
Duže čupaš obrve, sve mora da bude super, gotovo savršeno.
Onda ga „upecaš“ ili on tebe „upeca“, nije bitno, zajedno ste.
Još uvek se trudite, još se niste dovoljno opustili da ne bi razmišljali o svakom potezu.
Nakon nekog vremena upoznate se i zbližite dovoljno da mu možeš reći: „Jooj, pa ja sam mislila da me nikada nećeš pogledati, da ti se ne sviđam“
To ili nešto slično je mislio i on, ako je dovoljno zagrejan za tebe i ako ima samopouzdanja priznaće ti.
Smeh će vašu sreću dokazati kad se budete početka sećali.
Kad budete raskinuli neće vam više biti smešno, nego teško.
Kad budete preboleli sve će biti samo uspomena, možda lepa, možda ne, ali neće više u vama buditi prejaka osećanja.
Ne, nastavićete dalje, osmehnućete se prošlosti ili je bez reakcije pustiti da odleti, imaćete pametnijeg posla.

Neće vam drhtati ruke kada ga ugledate na ulici, kada vam se javi ili kada neko izgovori njegovo ime.
Volećete drugoga, on će, možda, voleti vas, ali uvek, baš uvek će vam ostati par uspomena.
Mozak će pamtiti neku šetnju, pokrete, poglede, glas, uzrečice.
Ako ste raskinuli zadovoljni što ste zajedno shvatili da je tako najbolje sutra vam neće biti problem da popijete kafu zajedno.

Znam te ljubavi, imam ih.
Jedna je brzo planula, zahvatila sve i u pepeo stabljike kukuruza pretvorila, ali naredne godine žetva je bila dobra.
Večeras kafu popismo negde u centru...
Kafić s laganom muzikom, ušuškan, topao.
On i ona, on i ja, kao četiri člana nerazdvojne ekipe.
Nismo se poznavali, slučajno smo se susreli.
Nije bilo žudnje, komunicirali smo kao da smo zajedno osnovnu završili.
Ona je znala, znao je i on da smo nekad bili par, pa šta?
Ništa, apsolutno ništa nas više nije vezivalo osim uspomena, osim poznanstva i činjenice da smo nekada bili bliski.
Godine su prošle, nove žetve došle i plodovi su drugačiji, zreliji, a mlađi, krući, a slađi.

Znam takve ljubavi, imam ih, zapravo, imamo ih svi, ali nije svako preboleo, ne može svako da sedi ovako.

Srećna što znam da mogu bezbrižno prekrstih nogu i uživah.

Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...