петак, 24. фебруар 2017.

Pustite me, ljudi, želim da budem svoja

Pustite me, ljudi, želim da budem ono što jesam.
Ne etiketirajte me, samo sam čovek.
Hoću da plačem, a da ne kažu: „Vidi pizde depresivne“
Hoću da se smejem i pevam dok lije kiša na terasi, a da ne kažu: „Vidi lujke manične“
Hoću da ga volim svim srcem, a da ne kažu: „Nije on za nju, glupa je“
Hoću da iznesem svoje mišljenje, a da ne kažu: „Sram da je bude“


Pustite me, ljudi, želim da budem svoja.
Neću da se šminkam, to ne volim.
Neću da glumim, ni to ne volim.
Neću da ćutim, to ne mogu.
Neću da se smeškam prisilno, to nije prirodno.
Neću da se oblačim po poslednjoj modi, to mi ne godi.
Neću da izlazim tamo gde su svi, gužva smeta mi.
Neću da budem savršena, takva očekivanja nisu realna.



Pustite me, ljudi, želim da budem spontana.
Hoću da budem prirodno smotana i da uživam.
Hoću da se smejem kad mi se smeje i da plačem kad me u grudima nešto stegne.
Hoću da bacim sve karte na sto, nije pokeraški život moj.
Hoću da budem iskrena, svoja.
Hoću da pokažem emocije, da ne krijem kad mi je stalo, a kad nije.


Pustite me, ljudi, bacite te kalupe.
Prestanite da glumite i da sakupljate.
Opustite se i prepustite.
Zašto svoj život komplikujete?
Skinite sa vašeg čela etiketu i ne lepite je drugome.
Ne težite ka savršenstvu, nedostižno je.
Ne kopirajte jedni-druge, već budite svoji.
Sve vam lepo stoji kad se u svojoj koži lepo osećate.
Ne morate da ličite na poznate.
Ne morate da slušate istu vrstu muzike.
Ne morate da gledate popularne filmove i čitate knjige koje svi čitaju.


Pustite me, ljudi, želim da razmišljam svojom glavom.
Razmišljajte i vi vašom.
Pokažite da vam je stalo, to nije sramno.
Kreirajte svoje mišljenje, ne usvajajte bezuslovno tuđe.
Razmišljajte, razvijajte se, uživajte u raznolikosti ovog sveta i svih nas koji nismo rođeni da bi bili isti.


Pustite me, ljudi, želim da moj cvet procveta.
Želim da imam svoju boju, a ne tuđu.
Želim da se sama ofarbam, a ne da idem kod frizera.
Želim da uživam dok četkicom boju nanosim.
Želim da se opustim i prepustim.
Želim da me nosi moja misao, a ne misao društva.
Želim da budem ono što stvarno jesam, a ne ono što drugi očekuju da budem.
Želim da znate da mi nismo crno-beli, nego različiti, nekad zeleni, nekad žuti, a nekada crveni.
Zato me pustite, zato se i vi prepustite, opustite, uživajte ne skrivajući svoje emocije.



Pustite me, ljudi, ne pretvarajte se u robote!

Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...