субота, 25. март 2017.

Kad je čovek sam zato što nema nikoga

Kad je čovek sam zato što nema nikoga,
A ne zato što je samoća bila njegova opcija koju je svojom voljom odabrao.
Kad čovek nema nikoga,
Kad se nigde ne prilagođava i kad misli da ni jedan uslov ne ispunjava.
Kad se trudi,
Ali uporno ne uspeva da se uklopi,
Da postane deo nekoga,
Nečega.
Kad traži posao,
A ne pronalazi ga.
Kad traži društvo,
A ne može da ga nađe.
Kad traži ljubav,
A nema je.

Kad je čovek sam zato što mora da bude sam,
Ne zna sa ljudima ili oni ne znaju sa njim.
Gubi se u maštanjima,
Tim za njega boljim,
Lepšim,
Ispunjenijim lutanjima.


Gubi se u filmovima,
Istorijskim,
Edukativnim,
Komičnim,
Tragičnim,
Naučnim,
Zanimljivim pričama.

Gubi se u knjigama,
Tuđim životima,
Istinitim ili dobro napisanim izmišljenim pričama.
U tim gradovima koje nikada neće posetiti i mirisima koje nikada neće osetiti.
Poistovećuje se sa tim likovima,
Njihovim karakterima,
Mislima,
Životima,
Čežnjama,
Bolima,
Danima,
Noćima,
Čekanjima,
Razočarenjima,
Strahovima,
Tajnama,
Ljubavima...

Gubi se u muzici,
Baladama,
Lambadama,
Narodnjacima,
Džezu,
Repu,
Roku...

Gubi se u hobijima,
Kućnim poslovima ili časopisima.

Gubi se u televizijskim emisijama,
Edukativnim,
Kulinarskim,
Naučnim,
Muzičkim,
Istorijskim,
Psihološkim,
Životinjskim,
Prirodnim,
Neprirodnim,
Svakakvim...

Gubi se na internetu,
Društvenim mrežama,
Forumima,
Četovima,
Blogovima,
Ko zna kakvim sajtovima.

Kad je čovek sam zato što mora da bude sam,
Ne zna sa drugima ili oni ne znaju sa njim,
Prestane da zna šta će sam sa sobom,
A kamoli s drugima da radi.
Ubija vreme gubeći se,
Učeći,
Tonući u neke druge,
Tuđe svetove.
Pokušavajući da se iz samoće izvuče prekraćujući vreme raznim poslovima,
Sportovima,
Lutanjima,
Kafanama...

Kad je čovek sam zato što nema nikoga postavlja sebi svakojaka pitanja.
Traži odgovore,
Neke nađe,
A neke ne.
Neke izgubi,
Neke slučajno ponovo pronađe,
A zbog nekih i te samoće sasvim sigurno onog sebe koji je bio pre nje izgubi.

Neki ljudi se samujući uzdignu,
A neki ispod tla potonu.
Neki se kasnije pronađu,
A neki nikad više na sunce ne izađu.
Neki očvrsnu,
Neki presvisnu.

Kad je čovek sam zato što mora da bude sam,
A ne zato što želi negde mora da se seli.
Nešto mora da se promeni,
da se dogodi u njemu,
Da ga podigne ili spusti.

Kad je čovek sam zato što mora da bude sam nešto će naučiti,
Negde će u svojoj glavi stići.
Bilo to pozitivno ili ne nešto dogodiće se.




Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...