петак, 31. март 2017.

Slatkorečivac i naivna devojka

Zašto se lepe, obrazovane, inteligentne, vaspitane, dobre devojke često lepe za skotove?

Dugo sam sebi postavljala ovo pitanje i mnogo sam knjiga pročitala koje su direktno ili indirektno povezane s ovom temom.
Mnoga istraživanja do kojih sam došla dokazuju da se u većini slučajeva gore opisane devojke zaljubljuju u romantične slatkorečivce, a ti su najgori kao veštački cvet bez mirisa koji oko obmane lepotom kojom, zapravo, ne zrači.

Ali zašto, ako su već tako pametne, lepe, obrazovane...?

Ne znam tačno, probaću da saznam, baš me zanima.
Mislim da, pre svega, njima retko prilaze oni koji su dovoljno iskreni, lepi i duhoviti zato što misle da nemaju kod njih nikakve šanse.
Oni čekaju, sanjare, vide u toj devojci nešto najlepše što su sreli, a u sebi ne vide, bar ne svi, onog čoveka koji bi mogao da je usreći.
Slatkorečivac, obični romantičar je već sto puta probao, dobio ili odbijen bio da ne broji, ne zanima ga.
On proba, pa gde upali...
On već ima neke forice, baca ih kad je za koju raspoložen.
On je istreniran, uvežban, naučen...
Onaj iskren što stoji sa strane i mašta želi nešto više od večere, vina, dodira, sobe, pa zato sebe preispituje, omalovažava misleći da nije dovoljno dobar.

A naša gore opisana devojka je kao i svaka druga obična ženska osoba bez obzira na lepotu, obrazovanje, finansijsko stanje.
Ona traži pažnju - slatkorečivac je daje.
Ona traži gestove – Slatkorečivac ih daje.
Ona traži razgovor – Slatkorečivac je, ipak, slatkorečivac.
Ona traži ljubav – Slatkorečivac je već naučio kako se to glumi.
Ona, zapravo, ne mora glasno, rečima ništa da zatraži, već samo dobija više od slatkorečivca, nego od onog iz ćoška koji mašta.

I onda čujem:
„Jaoj, pa šta će ona s njim“, a ona ga brani, što bi narod rek'o:
„Kod očiju slepa i kod mozga glupa“, ali nije glupa, pregruba je ta reč za nju, a nije ni slepa stvarno, bar ne svaka, već je samo zaslepljena rečima, lepotom i stavom slatkorečivca.
Ona je samo naivna, lakoverna i zbog toga je najebala.
Kad bude prestala lažna romantika ostaće praznina i videće tek tad sa kakvom budalom se spetljala, kakvog je zavolela, a kakav je on stvarno.
Ne vredi tu pričati, on će krivicu sa sebe u većini situacija lako svaliti na nekoga drugog.

Mnogo mi bude žao kad vidim divnu devojku zaslepljenu govorima slatkorečivca.
Kasnije će, znam to, izgubiti veru u ljubav, ljude, muško – ženske odnose pune prave, iskrene romantike, one romantike koja je tinjala u srcu dečka iz ćoška.
Kasnije će biti kasno da joj kaže onaj da je o njoj godinama mašt'o, zato što to više neće biti ona, nego neka nova.
Biće neka razočarana, istrošena, prazna, nesrećna žena koja je izdata, prevarena, ostavljena...
Biće neka previše oprezna, opečena, odbačena, odsečna, prazna žena bez pravog osmeha, sjaja u očima...
Biće za sve ledena, a za sebe potrošena...
Neće više imati snage za rizik, za prepuštanje i opuštanje.
Plašiće se ljubavi, reči, romantike, nežnosti, vezivanja i davanja.
Zato će, skoro svaka, ostati nepristupačna, daleka i hladna na nekom svom ostrvu razočarenja, izgubljenih snova, potrošene mladosti...
Bez sjaja, lepih želja i radosti.
Zaključanog srca, teških, olovnih katanaca i ogromnih gvozdenih vrata koja će je skriti, sačuvati, skloniti od drugih, ali ne i od sebe.


Ne od svoje krivice, ne od svoje naivnosti, detinjaste lakovernosti i propale ljubavi, izgubljenih godina, uništene mladosti.

Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...