четвртак, 30. март 2017.

Večeras tražim jednog druga

Večeras tražim jednog druga koji je u lavini vremena posrnuo i ostao negde sam.
Ostao negde zarobljen u svojim očekivanjima,
Maštanjima,
Ostvarenim i izbledelim snovima.
Zaspao na nekoj mekoj travi,
Sanjajući da je veći,
Bolji,
Jači,
Uspešniji,
Nedodirljiviji...
Čekajući da zarastu sve rane koje je brižno lizao zaboravio je kako se hoda.

Večeras tražim jednog druga kojeg je prekrila noć hladna,
Duga,
Bolna,
Pakosna,
Prkosna,
Preteća...
Želim da ga naučim da hoda ponovo,
Da veruje u sebe,
Da ceni prave vrednosti i da bude opet onaj stari,
Neiskvareni,
Nasmejani,
Pun života,
Nade i snage.
Onaj kojeg pamtim,
Volim,
Želim da oživim ponovo.


Večeras tražim jednog druga koji je ostao zarobljen da leži na nekom nepristupačnom polju snova,
Želja,
Očekivanja,
Nada,
Svih tih zamki koje mu je život na putu postavio,
Nadomak nekog grada koji je sanjao,
Ka kojem je koračao dok nije umoran pao.
Još uvek uzdiše,
Al ne miriše sve ono lepo,
Svo ono cveće koje se na tom polju baš sad budi iz zimskog sna.
On umoran uzdiše za prošlim vremenima,
Izgubljenim ljubavima,
Parama,
Neiskrenim ljudima.
On još uvek uzdiše,
A mogao bi već sutra da izdiše zbog ljudi,
Zbog sebe,
Zbog pogrešnih puteva,
Zbog rana koje ne žele da zarastu.

Večeras tražim u poljima jednog druga kojeg još nije ubila tuga.
Želim da ga ugrejem zagrljajem,
Da ga previjem rečima,
Da ga osnažim delima i uspomenama.
Večeras želim da mu kažem:
„Svi za jednog – Jedan za sve“,
Kao što sam mu govorila pre.
Kao što sam mu govorila nekada davno,
Nekada kad sam ga imala.
Nekada dok ga još nisam izgubila u lavini vremena koja je mnoge progutala.

Večeras tražim jednog druga kojeg sam nekada imala,
Volela,
Čekala,
Hranila,
Negovala,
Grlila,
Tešila,
Slušala...
Hoću da ga vratim na ono naše polje snova puno mirisnog,
Raznobojnog,
Opuštajućeg cveća i zelene,
Tek pokošene,
Mekane trave.
Hoću da ga vratim na ono naše polje detinjstva koje će mu dati snage,
Previti rane,
Okrepiti dušu i vratiti sigurnost,
Veru u ljude,
U bolje sutra,
U toplija,
Letnja jutra.

Večeras tražim jednog druga koji je ostao zarobljen u vremenu,
Večiti dečak u svetu okrutnom,
Pretećem,
Stranom,
Punom prekih pogleda,
Podlih poteza,
Loših kumova,
žena i nikakvih drugova.
Želim da mu vratim sunce koje će ga grejati i da oteram ono koje će mu se samo rugati.
Želim da ga razumem,
Da mu pokažem da mogu i umem.
Želim da mu udahnem život,
Da ne izdahne,
Nego da oseti svu lepotu prirode,
Našeg polja,
Cveća,
Trave,
Snova...

Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...