понедељак, 20. март 2017.

Život nije bajka

Ti sunce, ja kiša...
Da je život bajka mi bismo bili duga,
Savršena klima,
Malo čudna,
Ali lepa i prijatna.

Da je život bajka mi bismo pisali priču sa srećnim krajem.
Pobedili bismo veštice,
Zle rođake,
komšije,
Čarobnjake,
Maćehe,
Svekrve,
Druge planete...


Da je život bajka mi bismo živeli samo od ljubavi,
Nesebičnog davanja,
Skladni,
Pokorni,
Poslušni,
Neograničeno voljeni...

Da je život bajka sve i svakoga bismo pobedili ljubavlju,
Željama,
Dobrotom,
Sjajem,
Tom dugom koja bismo postali.
Ali život je samo život,
Nema junaka,
Nema bezgranične,
Bezuslovne ljubavi od koje se živi,
Ali ima veštica,
Zlih čarobnjaka,
Maćeha i svekrva koji svi zajedno žive u nama.

I zato nema bezuslovne ljubavi,
Ona bezgranična postoji,
Ali je previše luda da bi dugo opstala,
I nije obostrana.
I zato život nije bajka,
Nego realnost u kojoj ništa nije bezuslovno.
Realnost u kojoj svi mi duboko u sebi čuvamo neke veštice,
Zle čarobnjake,
Loše maćehe i svekrve.
Zato što nismo spremni da se menjamo,
Prilagođavamo,
Nesebičnu ljubav nesebično delimo,
Primamo,
Trudimo se,
Dajemo,
Borimo se,
Menjamo...
Zato što nismo spremni da se pokoravamo,
Ni da pokoravamo.
Zato što smo ovakvi kakvi jesmo život nije bajka.



Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...