субота, 29. април 2017.

Jedna ljubav stara

Morem plovi jedna ljubav stara.
Beskrajna k'o nebo opija i plaši.
Duboka k'o okean u plavom oku punom tuge.
Jedna ljubav stara očarava i straši,
Tera te da ustukneš i da se nečim pokriješ.
Tera te da pobegneš,
Zato što znaš da sve što je lepo kratko traje i jako boli.

Kao list vetrom nošen jedna ljubav stara bez cilja krivuda.
Bez određenog pravca,
Bez vere i nade luta lakomisleno.
Kao brod bez kapetana,
Priče koju neko želi da ispriča.

Jedna ljubav stara skrivena je tajna,
Pokrivena paukovom mrežom i gomilom prašine.
Zaštićena svojim velom samo nekad srce dirne.
Zasvira melodiju svoju dok se umorne ruke prazne grče.
Tad u plavom oku bljesne sjaj davno zaboravljene vrele suze.
Okean se zamuti,
A vetar list dalje odnosi.

Kao ožiljak na koži ostavila je trag i zasvrbi nekad na promenu vremena.
Jedna ljubav stara o kojoj se ne priča,
So na ranu niko ne sipa,
Ali vreme se sa talasima prošlosti često bezdušno igra.
Šalje vetrove da pometu paučinu,
Oduvaju prašinu,
Zagolicaju ožiljak,
Uzburkaju duboki okean i vrate kazaljke u neke izgubljene godine.

Jedna ljubav stara od koje se beži sad uspravnije nego ikada stoji ispred mene i reži.
Ustuknem uvek pred njom,
Al pravim se da se ne plašim k'o malo dete kad munja sobu osvetli.
Reži tako par minuta dok joj srce nekud luta k'o i moje.
Kad se umori i sa prolaznošću pomiri osetim kao da me zagrli.
Režanje postane tihi jecaj zaborava,
Onaj jecaj koji izgubljene snove kao da su krhotine drage činije brižno sakuplja.

Vrati se na kraju u svoje skrovište, dopusti vremenu da joj prašinom tragove sakrije i paukovom mrežom neke nove zapiše.

Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...