недеља, 28. мај 2017.

Reci bar jednu reč

Reci bar jednu reč,
Razbij tu tišinu koja tminu čini strašnijom.
Ostavi svoj glas u ovoj sobi da bih mogla da ga slušam ponovo kad vreme bude teško kao da je olovno.

Reci bar jednu reč da upamtim sve što je od nas ostalo.
Sutra da sakupim i poljubim svako slovo,
Ali ne samo jednom,
Nego ponovo,
Ponovo
I ponovo.
Nego opet,
Svakog minuta dok mi srce u sećanjima luta.

Reci bar jednu reč da sakrijem otkucaje,
Udisaje tvoje i izdisaje moje dok porazi se roje.
Lepo da se maskiram,
Znaš da nisam jeftina,
Naivna,
Ni jednostavna,
Nego komplikovana,
Čangrizava ženska koja je,
Eto,
Pred tobom u ovoj sobi ostala bez reči,
Ljubavi,
Snova,
Nada,
Spašavajućih talasa,
i glasa.


Reci bar jednu reč da nazrem tvoja osećanja,
Da po tonu čitam tvoje misli kao nekada,
Kao kad sam u tebi budila najlepša sećanja na leta iz detinjstva u kojima je,
Kako si sam rekao:
„Savest svima bila čista“
Pa kad odeš da tom bojom okrečim sve zidove,
Da ih čuvam kao što mornari čuvaju svoje brodove.
Pa kad odeš da se kupam u svetlosti tvoga glasa,
Tvojih reči,
Tvog stasa i tona.
Pa kad odeš da se istopim u suzama kao bombona među tvojim usnama.

Reci bar jednu reč,
Nikad nisi ćutao,
Pa nemoj ni sad,
Ni kad odeš i napustiš ovaj stan,
Naš svet i veliki grad koji ne mari za čovekov pad.
Ni kad ostaneš sam,
Budeš razočaran i zamišljen.
Ni kad ne budeš više bio lud,
Samouveren i umišljen.
Ni kad izgubiš njen stan,
Kola,
Motor,
Odelo,
Sve k'o dinosaurusi svoj svet..
Ni kad ostaneš večeras bez mene,
Kad shvatiš da tvojom krivicom neko iza zaključanih vrata vene.

Reci bar jednu reč,
Nemoj da izgubiš sebe,
Jer bez te sene više nećeš postojati,
Ni stojati kao što stojiš sad na mom pragu.
Jer bez sebe nećeš znati da li si imao nekad dragu,
Da li je još uvek imaš
Ili se samo cimaš tražeći je na nekom drugom,
Novom,
Tuđem pragu.

Reci bar jednu reč,
Ostavi deo sebe ovde,
Nek me prati tvoja sena kao što greh prati čoveka koji nema poštenja,
Ni ljudskog usmerenja.
Razmakni usne,
Znaš da rečima više ništa ne možeš da pokvariš,
Ali ako budeš ćutao posle ćeš da povratiš,
Da sam sebi naplatiš,
Da ukočiš i požališ.

Reci bar jednu reč,
Znaš da ne želim da trpiš,
Gutaš i patiš.
Moraš da shvatiš i da odletiš tamo gde ćeš moći pravog jezika ljubavi da se setiš.
Ali ovde,
Ali sad,
Ali dok mirno spava ovaj grad ti reci bar jednu reč.
Ti reci bilo šta,
Samo razbij tišinu,
Ublaži ovu bolnu tminu.
Skini s mene veo koji si hteo da zakopaš,
Moraćeš da ga napipaš i da se u ljubav razočaraš.

Reci bar jednu reč,
Zato što si ti pokrenuo ovo sve.
Zato što je ova tišina tvojom krivicom tu,
Al ne mari za ono:
„U dobru i zlu“
Ona nastupa samo kad zlom šamare treba da nalupa.
I nije glupa,
Ne,
Ona zna da je rupa bez dna u koju smo upali,
A nismo se još pošteno ljubavlju okupali.
A nismo se još ni ispričali,
Poljubili i zagrlili k'o voljeni,
Zaljubljeni koji sanjaju,

Veruju i grade mostove da ih sutra deci ostave.

Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...