субота, 17. јун 2017.

Beži mala

Nemoj da ga čekaš, mala, tvoje godine ne zaslužuju nikakvo čekanje.
Bezvremensko ludilo puno njegovog lika, glasa, stasa.
Užarenu veru u onoga koji samo rečima talasa, a pritom zna da od reči nema burnih valova, već od dela što si ih zbog njega samoćom okupala.
Znam, sve si njemu podredila, prilagodila, posvetila.
I taj karmin crveni, grudnjak svileni...
Te oči spremne da vole sutra će od suza da te bole.
Ni godine neće ti se vratiti kad ih budeš mogla više ceniti.

Beži, mala, i ne okreći se kad bude dozivao ime tvoje.
Ne traži on tu tebe, tvoj karmin, grudnjak, ni oči.
Ne, mala, on traži sebe, a ti si tu samo loša zamena.
On ne zna šta hoće, čas je ovde, pa ode i od neke druge tebi ponovo dođe.
Igra se kao beba, istražuje svet ženskih jastuka, a tebi nije potrebna njegova nesigurna ruka bez obzira na toplinu koju ti daruje dok ti telo miluje.


Okreni se, mala, traži ljubav koja se ogleda u delima, a ne u rečima.
Nađi nekoga ko će svake noći biti tu da te usnulu pokriva.
Nije tebi potrebna ova skalamerija, olupina automobila koja želi da je neko popravi, a da se pritom ne nakašlje i ne pokuša da se upali.

Tebi je, mala, potreban čovek koji će ti pripadati, a ne onaj s kojeg će maska mic po mic spadati i koji će na kraju svih krajeva s glupim objašnjenjem tipa: „Nisam dovoljno dobar za tebe“ otići.
Potreban ti je neko ko će tvoje razočarenje ozbiljno shvatati.
Čovek koji će razumeti koliko boli kad te noću samu ostavi.
Neko ko ume da voli, ceni kad je voljen i poštuje tu ljubav koja mu brižljivo stvara znoj na čelu.
Potreban ti je neko ko neće samo strgnuti sa tebe taj svileni grudnjak, već ga nežno skinuti, pa spustiti jednom rukom dok druga ne želi od tebe da se odvoji.

Ne budi luda, mala, on neće za skidanje tvog karmina živeti, ima on još crvenijih u svojoj kolekciji, ali nema sebe i zato skida sve njih, pa i tvoj brižljivo namazani, stidljivo pokazivani koji si samo za njega čuvala.
Beži, skupi su porazi onima koji se trude, mogu i žele voleti.
Godine te neće čekati, a ni drugi, zreliji, ispravni muškarci.
Sredi se, izađi u grad, zato što nije on tvoj pad, već svoj, pa s obzirom na to nema smisla da sediš u sobi, zoveš ga, čekaš, patiš, plačeš.
Umij se, ispeglaj haljinu i pozovi drugarice.
Nemoj da on živi dok ti za njim umireš.

Osvesti se, mala, nek njegovo ponašanje prljavo tebi bude čista voda kojom ćeš se umiti.
Tvoje suze su u odnosu na njegove greške biseri, pa ih zato nemoj pred govno bacati.
Okreni se, zalupi vrata i odlazi.
Plakaćeš kad dođeš kući, ali ako to uradiš sad manje će te boleti sutra svi porazi.
Dopustićeš drugome da te bez dokazivanja svoje vernosti lepršavo zavoli k'o ptica selica svoj nestvarni let.

Beži, mala, i ja sam jednom pala na opojni miris otrovnog cveta koji se poljem širio da bi se malo igrao.
Pala sam na bešumne reči dok su mi usne od vrelog daha na vratu ostajale neme pred senkama sudbine koje toliko porastoše da čak samu noć prekriše crnjim prikazama.
Sad ne sečem vene, ali brojim svoje probleme i nisam spremna da gledam kroz prste sunce koje posle noći izranja.

Beži, mala, da bi opet volela nekoga ko ljubav zaslužuje, ume sebe da optužuje i svoje postupke svakog dana preispituje.
Čuvaj tu ljubav i sve suze za nekoga ko će moći da ih shvati, plati i urami, a ne da se njima igra, pa ih odbaci kao što si ti čim si porasla odbacila svoje lutke.
Nemoj da budeš jedna od njih, tebe ne zaslužuje muškarac koji te tretira kao da si primamljivi dim, tračak nade, uteha ili igračka.

Beži, mala, znam da bi mu sve dala i ja sam tako postupala, pa se pokajala.
Nije ti, mala, potrebna takva budala.
Gorčina mog otrovnog cveta koji me je mirisom k sebi privukao je veća od tvoje zato što ti još nisi poklonila sve svoje, pa se za sad tebi lakši porazi samo broje.
Beži dok možeš, gde vas je troje srećni neće biti dvoje i nećeš jedna od njih biti ti, zato što si njemu samo dim, igračka, istraživanje ženskih jastuka.

A sebi si sve što imaš, sve što si ikada imala, pa zato beži bez drhtaja, osvrtaja i pitanja.

Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...