уторак, 25. јул 2017.

Niste bahati ako želite i nema bolestan čovek samo jednu želju


"Zdrav čovek ima hiljadu želja, bolestan samo jednu"
Možda u Čehovo vreme i jeste stvarno tako bilo, no danas je ta izreka nešto po čemu bih rado pljunula.
Znam, bila su nekada osećanja u modi.
Patetikom se moglo zavoditi, a rečima igrati kroz prste dok ne postanu svilene niti, ali danas se sve mora i može drugačije shvatiti.
Hajdemo, ipak, da budemo realni i spustimo se na zemlju.

Ne, neću poricati da bi svaki čovek koji boluje od neke bolesti ili ima nekih fizičkih nedostataka, a zna da u njemu postoje želeo da se oslobodi, ali nemojmo preterivati!
U bukvalnom smislu ovu rečenicu bismo mogli protumačiti:
- Čovek ima rak i on želi samo da ozdravi pritom ne želeći čak ni da njegovi najbliži, ako najgore nastupi ne pate.
- Žena nema nogu i samo hoće da joj ona izraste. Znači, neće čak ni da ide na koncert omiljenog benda zato što ima samo želju da ozdravi.
Čovek ima neku plućnu bolest i želi samo da ozdravi, a ne da ode na neku planinu i td...

Dakle, ova rečenica bi trebalo da podseća ljude na to da su nezahvalni, pa je radi toga ovako napisana.
Aman, nema ništa lepše od želja i nisu one uvek odraz bahatosti, niti manjka zahvalnosti prema životu.
Manite me tih priča da su bolesni ljudi skromni.
Bolesni ljudi su, dakle, samo ljudi kao što su i zdravi.
Na primer:
Da je Helen Keler imala samo jednu želju (zdravlje) bilo bi joj dovoljno samo to što je živa.
Ne bi tako slepa i gluva još i pisat' htela, zar ne?
Ona je samo jedan primer koliko želje visoko mogu da nas vinu.
Da nije želela i borila se za ostvarenje svojih želja ne bismo je danas pamtili po njenim delima.


Eh, kad bih samo mogla Čehova da pitam: "Što mislite da je loše želeti", ali ne mogu, avaj, kasno je za to.
No, ipak, mislim da nije kasno da se piše o ovoj rečenici, zato što je ljudi sve više i više upotrebljavaju prebacivajući sebi i drugima.

Ne vidim, imam velikih problema sa srcem, ali ne opterećujem se želeći sebi zdravlje.
Da ovo čita sad dok pišem neko ko me ne poznaje pitao bi me: "Zašto?"
- Eto, zato što ne želim sebe da zamaram patetikom za koju već znam da je nerealna potpuno, a u ovom slučaju je realnije da ću se za deset godina buditi na Marsu, nego da ću progledati i biti prvakinja države u atletici.

A želja i jeste baš to - PUT DO CILJA!
Želje nas održavaju, teraju nas da radimo, da se trudimo i damo sve od sebe.
Želiš kola - Radi za njih.
Želiš da odeš na more - Radi i štedi.
Želiš lagodan život sutra sebi - Uči i stvaraj veze.
Želiš da pišeš - Uči kako se to radi, trudi se i napredovaćeš.
Želiš kuću - Radi za nju.

Dakle, želja je vetar u leđa, načini se nalaze zahvaljujući baš njoj i najviše njoj.
Zato je ne bi trebalo udarati čekićem u glavu, sabotirati, ugnjetavati i umanjivati.
Trebalo bi naći način da se ona osnaži i na kraju krajeva ostvari.
To je uradila Helen Keler, to je uradio moj drug koji je od osnovne do devetnaeste godine štedeo novac da bi napravio bazen u svom dvorištu.
To radim ja da bih srećno i ispunjeno živela, i naravno, da bih se jednog dana okrenula, pa rekla: "Ovo sam svojim trudom stvorila"
Uvek ću, ipak, znati da su me želje gurale, bile mi bezgranična podrška i oslonac.

Na kraju, želite, ljudi, nema ništa moćnijeg i nadahnjujućeg od želja.
Nema veće motivacije, jačeg vetra koji će vas vinuti ka cilju!

Ne ugnjetavajte sebe, a ni druge Čehovim citatom.

Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...