петак, 14. јул 2017.

Tvoj dom je tamo gde je tvoje srce

Nije tvoj dom tamo gde si kupio plac,
Napravio kuću,
Sredio njenu unutrašnjost tako da ti bude lepa,
Udobna,
Baš po tvojoj meri.

Nije tvoj dom tamo gde spavaš,
U postelji kojom sebe od hladnoće štitiš,
Niti na parketu koji dok po njemu gaziš škripi.

Nije tvoj dom tamo gde te čeka pivo u frižideru,
Doručak u šerpi na šporetu,
A kafa pored lončeta.

Nije tvoj dom tamo gde gledaš televizijske emisije zavaljen na udobnom kauču,
S cigaretom u jednoj i pikslom u drugoj ruci dok kanale menjaš bradom i svađaš se s velikim ekranom.


Nije tvoj dom tamo gde se umivaš,
U ogledalu u kojem svoje jutarnje izraze lica posmatraš
Ili u kadi u kojoj se vrelom vodom tuširaš,
A u mlakoj se ispružen odmaraš.

Nije tvoj dom tamo gde su ti košulje uredno ispeglane na ofingere iza vrata plakara okačene,
Niti tamo gde su ti pantalone lepo u kocku spakovane,
A majice i dukserice mirno čekaju da ih obučeš.

Nije tvoj dom tamo gde su ti čiste ili prljave čarape,
Gde te čeka tvoje donje rublje,
Tvoj parfem,
Krema,
Pena za brijanje,
Četkica za zube i žilet.

Nije tvoj dom tamo gde si ti,
Tamo gde iz nekih tebi poznatih razloga trenutno moraš biti.
O,
Ne,
Tvoja kuća tamo je.
Tvoje prebivalište tamo je.
Broj tvog fiksnog telefona tamo je.
Tvoja pojava na toj terasi je,
U toj kuhinji,
Dnevnoj ili spavaćoj sobi.
Ti si tamo,
Ali dom je onde gde je tvoje srce,
A ne tvoje telo.

Tvoj dom je tamo gde si srećan sneo,
Gde si bio voljen i voleo.
Tvoj dom je tamo gde si bez ustručavanja sebe davao,
I dobijao.
Tamo gde si bezbrižno pevao,
Trčao da skuvaš kafu,
Budio se s osmehom na licu gledajući u sunce,
A ne s mrštenjem zato što si probuđen.
Tvoj dom je tamo gde je tvoje srce vatreno postalo,
Gorelo i zauvek među tim zidovima čeznuvši ostalo.
Tvoj dom je tamo gde je sve počelo,
Trajalo,
Pa nestalo.
Bez obzira na tvoju kuću ti znaš,
Srce nije nestalo,
Ni sećanje izbrisalo,
Osećaj topline,
Pripadnosti,
Poletnosti i ljubavi zaboravilo.

Tvoj dom je tamo gde je tvoje srce,
Tamo gde je lepo sunce,
A jutra osmehom i ležernošću ispunjena,
A ne samo zbrkom osećanja popunjena.
Tvoj dom je tamo gde su tvoja najsrećnija vremena,
Tvrd je k'o stena i ne popušta prošlost pred budućnošću.


Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...