субота, 21. октобар 2017.

Dok me krilo to bude nosilo

Krećem se u slobodnom prostoru.
Šta bih bez njega?
Nekad tu nema ničega,
Ali često ima baš svega.

Od prazne sobe - do neke nove seobe.
Od bola - do divnog mola.
Od ludaka - do pravih čarobnjaka.
Od velikog sveta - Do: "Baš je velika šteta"

Stignem tako ko zna gde,
Kad sam pošla nisam znala,
Al na kraju znam skoro sve.

Radim u slobodi,
Ona me vodi.
Diriguje,
Raspiruje.
Rasteruje i doteruje...


Dok je nisam imala za sebe nisam znala.
Kad bi mi je oduzeli skroz bi me ubili.

Dok slobodno pišem mogu da dišem.
Niko mi ne plaća,
Nit ikome moja ruka plaća.
Niko me ne kontroliše,
Nit može da mi morališe.

Dok me krilo to bude nosilo.
Dok na njemu budem letela.
Dok sa njega svet budem posmatrala znaću da sam srećna,
Samostalna,
U svojim planovima uspešna i ostvarena.

I neću da me prodaju i kupuju.
Da se mojoj ceni raduju.
Sve to pored mene prolazi,
Kao voz koji upravo odlazi.
Sve mi to znači koliko i naivni navijači.
Ne plačem kad nemam para,
Nego kad nemam žara.
Zato ne dam da me život ukalupi,
Da me vara!

Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...