субота, 09. децембар 2017.

Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega:
Pisanja,
Čitanja,
Skitanja,
Pitanja,
Igranja,
Letenja,
Sedenja,
Spavanja,
Zevanja,
Blejanja,
Čekanja,
Sanjanja,
Nadanja...

Tako bih da pobegnem, da nestanem i prestanem, da prosto odustanem.
Malo da se zatvorim u neku kolibu na nekom proplanku, pa da bacim telefon, ugasim sve društvene mreže i pustim ljude da me zaborave.


Nekad mi je samo taj beg u glavi, ali na njega ne utiču vremenske prilike, godišnja doba, mirisi, ukusi, odnosi, životni nanosi, iznosi, ni unosi.
Prosto tako dođe, bude mi dosta:
Ljudi,
Njihovih ćudi,
Praznih grudi,
Reči,
Dela,
Svega što nisam i jesam smela.
Mene,
Tebe,
Njih i nas.
Punih ulica,
Tih čudnih stranaca.
Poznatih likova,
Njihovih priča,
Sopstvenih tikova.
Maštovitih knjiga,
Tuđih i mojih briga.
Ma, svega...

Samo da pobegnem, da ne čujem, ne osetim, da se nikad ili bar dok traje ta slabost ne prisetim.
Samo da se ušuškam, uljuškam i zaključam pre no što stvarno oteram sve u... I proključam.
Samo da se sredim, da svoju psihu vratim u normalu i da se uredim pre no što se k'o kosa na starčevoj glavi proredim.

Nikad to stvarno nisam uradila, nikad se nisam potpuno izolovala i isključila.
Uvek sam nekako znala da bih na dno svakog dna pala i izgubila sve što sam imala.
Nisu knjige žive, pa da budu krive.
Nisu svi ljudi zli, pa da se preko njih polomi.
Nisu godišnja doba loša, pa da ih oteram poput nekih ološa.
Nisam ni ja toliko jadna, pa da budem sebično gladna.
Nije čovek rođen da bude sam, pa zato njega u sebi ne ubijam.

Bolje malo istrpeti, nego sebe prodati.
Bolje sam sa sobom na kraj izaći, nego druge zbog sebe spotaći.
Bolje s nekim na klupici sedeti, nego mlad potpuno osedeti, sam u sebi izbledeti i sve izgubiti, pa i tog sebe koji te nekad jebe.

Zato istrpim, malo iskuliram, jedan krug prošetam, pa laganim korakom nazad došetam.
Ušetam opet u svoju realnost, znam da je samo ona moja briga i moja radost.
U njoj nema mesta za izolaciju, mozak šalje raciju, ali ja biram reakciju.


Mozak šalje raciju, ali ja biram svoju reakciju

Naiđe mi tako neki talas, obori me, pa mi bude dosta svega: Pisanja, Čitanja, Skitanja, Pitanja, Igranja, Letenja, Sedenja, ...